Život i umetnost

                                                                    Gustav Klimt 
                                                                  Život i umetnost

Gustav Klimt je rođen u Braumgardenu pored Beča, Austrija, kao drugo od sedmoro dece gravera Ernesta Klimta i njegove supruge Ane rođene Finster.

Počinje da pohađa školu za primenjenu umetnost u Beču (1879 — 1883). Svoju karijeru otpočinje oslikavajući predvorje Umetničko-istorijskog muzeja u Beču. Kasnije Klimt postaje počasni član Bečkog i Minhenskog univerziteta.

Godine 1893, Klimt dobija porudžbinu da radi tri slike koje bi ukrašavale plafon velike hale univerziteta u Beču. Njegove tri slike, Filozofija, Medicina i Pravda bivaju oštro kritikovane i svrstane u „izopačenu“ i „pornografsku“ umetnost što je na kraju rezultovalo odlukom da se nacrtane slike ipak ne prikažu i izlože u hali bečkog univerziteta. Kasnije sve tri slike bivaju uništene od strane SS trupa u Drugom svetskom ratu maja 1945. To će biti i poslednji put da je Klimt ikad prihvatio da radi za javne institucije, uprkos činjenici da je za sliku „Filozofija“, protiv koje je 87 profesora potpisalo peticiju, dobio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu.

Njegovi radovi obično zrače žutom i zlatnom bojom, dok su figure obično postavljene u erotskoj pozi. To se može videti u slikama Judit I (1901), kao i u Poljubac (1907 — 1908), a naročito u Danae (1907). Klimt je inspiraciju crpeo od drevnih umetnika pa sve do Albreht Direra. Njegovi radovi su takođe kritikovani kao rani naturalistički stil, a upotreba simbola i simbolističkih elta kao način da „oslobodi umetnost“ od svoje tradicionalne kulture.

Klimt je jedan od osnivača Bečke secesije (nem. Wiener Sezession), a uređivao je i časopis Ver Sacrum. Napustio je pokret 1908.

Klimt uzima odmor na jezeru Ater i tamo slika pejzaže.

Godine 1911. za svoju sliku „Život i Smrt“ dobija prvo mesto na izložbi u Rimu. Umire u Beču 6. februara, 1918. od šloga kao i njegov otac. Biva sahranjen na groblju Hejcing nem. Hietzing u Beču. Gomila slika ostaje nezavršena.

Aukcijska kuća „Kristi“, 19. jun 2006. prodaje sliku „Portret Adele Bloh I“ koja se prodaje za rekordnih 135 miliona dolara što od tada postaje najskuplja slika ikad prodata nadmašivši pritom Pikasovu sliku „Dečak sa lulom“ (šp. Muchacho con pipa) koja je prodata 5. maja 2004. za 104 miliona dolara.